Saturday, February 25, 2023


Najznačajnija knjiga o Oscaru Wildeu & Miroslavu Krleži
u 21. stoljeću

Robertino Bartolec

 "Le Compromis de Salomé -
 

Salomé biblique à travers les drames 

de Oscar Wilde et Miroslav Krleža"

 ("Salomina pogodba - 

Biblijska Saloma kroz drame Oscara Wildea i Miroslava Krleže")


 

Veliko priznanje varaždinskom književniku Robertinu Bartolecu; pariški izdavač Theatroom za francusko (ali i europsko) literarno tržište publicirat će njegovu studiju o Oscaru Wildeu i Miroslavu Krleži "Le Compromis de Salomé - Salomé biblique à travers les drames de Oscar Wilde et Miroslav Krleža" ("Salomina pogodba - Biblijska Saloma kroz drame Oscara Wildea i Miroslava Krleže")
Knjiga u Francuskoj izlazi u ožujku i dostupna je u svim boljim francuskim knjižarama i knjižnicama (u knjizi studija je uz francuski publicirana na engleskom i hrvatskom jeziku).
Francuski prijevod potpisuje ugledni prevoditelj Yves-Alexandre Tripković.
To je prvo književno izdanje francuskih izdavača (za francusku kulturnu i umjetničku javnost) nekog od varaždinskih spisatelja uopće – što posebno daje na vrijednosti ovoj studiji Robertina Bartoleca, odnosno njegovom autorskom i artističkom itineraru!
"Le Compromis de Salomé" je knjiga koja će najaviti (u nakladništvu Modernista) za francusko i europsko tržište publiciranje "Salome" – drama/jednočinki Oscara Wildea i Miroslava Krleže u jednom izdanju; na francuskom, engleskom i hrvatskom jeziku, knjiga izlazi u travnju.
Obje knjige će odmah zatim biti predstavljene u Parizu (gradu u kojem je 1900. godine preminuo Oscar Wilde, ujedno, Pariz je i grad u kojem 1891. godine Wilde piše dramu "Salomé" na francuskom; na predstavljanju će sudjelovati, između ostalih, i prevoditelj Yves-Alexandre Tripković).
Robertino Bartolec literarnom studijom "Le Compromis de Salomé" fokusira odnos dva pisca, dva velika umjetnika (Wilde i Krleža) prema istovjetnom tekstu, biblijskom zapisu (Saloma je prikazana u Evanđelju po Mateju/Marku 14:6/6:22) kojeg iz vlastite perspektive Irac i Hrvat dramski analiziraju. Štoviše, u tim jednočinkama - moralnom, duhovnom i estetskom srazu Salome i Ivana Krstitelja - Wilde i Krleža nalaze sebe, nešto autentično svoje. I ne samo to, autorskim pečatom svjesno kreiraju kako vlastiti autoportret (doslovno autobiografsko svjedočanstvo) tako i refleksiju neizbježno i vječno tragičnog u ljudskom, čime je saga o Salomi i njezinom seduktivnom 'danse macabre' sa sedam velova oda fenomenologiji skaradnog, ispraznog i brutalnog, ali i ljepoti koja nas od devastacije civilizacijski jedina može spasiti.
Dapače, naglašava Robertino Bartolec u "Le Compromis de Salomé", Wilde i Krleža posredovanjem složenih literarnih/dramskih procesa evokacije biblijskog motiva, autobiografskim reminiscencijama i asocijacijama na aktualna društvena i politička previranja traže i pronalaze modus umjetnički proučiti i osmisliti intelektualni i senzibilni arhetip (Saloma vs. Ivan Krstitelj) čovjekova bivanja. Wilde spisateljski započinje rad na "Salomé" 1891. godine. Lipnja 1892. godine u londonskom Palace Theatreu počinju probe za kazališnu premijeru (veličanstvena Sarah Bernhardt prihvatila je utjeloviti Salomu). Međutim, kroz kraljevskog nadležnika za dramsku umjetnost Edwarda Pigotta suspendirana je mogućnost igranja okoristivši zakonski naputak da nije svrsishodno prikazivati biblijske likove kazališnim predstavama. Wilde napušta mogućnost engleske teatralizacije "Salomé" u korist književnog publiciranja francuske i engleske verzije teksta. Francuska inačica knjige izlazi 1893. godine, uskoro se tiska i englesko izdanje prijevodom lorda Alfreda Douglasa Bosiea. Analizirajući danas kompletan Wildeov opus, čini se, on u svakom svojem djelu spisateljski iznova te isponova kontemplirano parafrazira zaplet "Salomé", zaključno s "De Profundis". S druge strane, Krleža cijeli stvarateljski život - od 1913. do 1967. - piše, mijenja, nadopunjuje "Salomu"; sve Krležine životne oprečnosti kao u trezoru "Salomom" su pohranjene. Čas je za izravnu jukstapoziciju dva djela, dvije drame, kako naspram autora, tako i glede vremena, razdoblja izlaska i doba našega... Wilde/Krleža biblijskom ishodišnom kandilom daju lekciju iz povijesti koja ne pulsira pojednostavljenošću vjerskih repetitorija. Iako su rođeni u 19. stoljeću (1854./1893.), njihove preokupacije velikim idejama i pokušajima traženja reda u kaosu postojanja okidač su inspiraciji koja se potom raširila na golemi historijski teren, lavinu kulture, politike, psihologije. To je karambol novih teza, uvida, razvoja događaja konvertiranih u ovaj vremenski stadij — 3. milenij...
Knjiga "Le Compromis de Salomé" dostupna je i na www.modernist.hr
Iz knjige (extrait de l'essai "Le Compromis de Salomé - Salomé biblique à travers les drames de Oscar Wilde et Miroslav Krleža" traduit par Yves-Alexandre Tripković):
Le décor biblique Salomé/Saloma est le plus propice des cadres pour une analyse in extremis de la position délicate dans laquelle se trouve actuellement l’espèce humaine. Surtout venant des plumes de deux monstres sacrés de la littérature européenne et mondiale, l’Irlandais Oscar Wilde et le Croate Miroslav Krleža, qui avec leurs œuvres aussi inspirantes que renversantes méritent leurs places au sommet de l’Olympe littéraire. Les textes importants de tout temps jouissent d’une double contemporanéité - de leur époque propre et de celle quand ils se voient à nouveau interprétés ou dérivés. La rareté Wilde/Krleža d’une reproduction biblique et la touche pour le décryptage ne résident pas uniquement dans la résurrection de Salomé et de Jean le Baptiste, mais aussi du fait que les deux (Wilde/Krleža) sont convoqués en eux (Salomé et Jean le Baptiste) et personnellement impliqués, subissant des métamorphoses et permutations dans le même texte dramatique (Salomé/Saloma) avec ce penchant d’une extradition autobiographique. Salomé/Saloma est dans une telle synchronie avec leurs biographies que le récit imprègne le rayonnement en s’accordant à l’ensemble de leurs constitutions publiques, privées ou encore intimes. Il agit temporellement aussi bien en avant qu’en arrière, éclaire, assombrit, glorifie ou profane, et souvent fête et blasphème à la fois.
Incontestablement, ce qui a profondément déterminé Wilde et Krleža dans leurs engagements publics, artistiques, intellectuels (et politiques), tire ses racines des affiliations spirituelles et esthétiques de leurs Salomé respectives, où les prédicaments de ce biblique livre incunable s’étirent clairement dans les vies de l’Irlandais et du Croate. Évidemment, les circonstances individuelles ont conditionné aussi les différences de leurs interprétations. La Salomé de Wilde par la décapitation exécute Jean le Baptiste car celui-ci par sa pureté spirituelle confirme le charisme de l’homme saint se refusant à la volupté, la consommation matérielle en tant que fondement de l’existence. Salomé de Krleža par la décapitation exécute Jean le Baptiste car celui-ci par la bassesse de sa vision du monde traite la vie avec un mépris écœurant, écartant tout idéal et aspirations spirituelles. Ne serait-ce que ces prémices dramatiques (posées dans le même livre côte à côte) garantissent l’équilibre habile des auteurs jouant des possibilités en vogue d’une thrillerisation au format biblique. Oscar Wilde et Miroslav Krleža dégainent leurs plumes vers le monde en chute morale et, sans s’épargner, aussi du côté de leur propre turpitude morale.
Son travail sur Salomé, Wilde le débute en 1891. En juin 1892, au Palace Theatre de Londres, commencent les répétitions en vue de la première (la magnifique Sarah Bernhardt a accepté d’incarner Salomé). Toutefois, par le biais du surintendant royal Edward Pigott, la possibilité de jouer avait été suspendue en raison de l’instruction juridique qu’il n’est pas utile de représenter les personnages bibliques dans les pièces de théâtre. Wilde se sépare de la possibilité de la théâtralisation anglaise de sa Salomé en faveur de la publication des versions française et anglaise du texte. La version française du livre voit le jour en 1893, peu après s’ensuit aussi la version anglaise avec, sans pouvoir l’affirmer entièrement, la traduction du lord Alfred Douglas Bosie. Analysant aujourd’hui l’œuvre complète de Wilde, on dirait que dans chacune de ses œuvres, il contemple à nouveau et par son écriture paraphrase l’intrigue de Salomé, De Profundis inclus. D’un autre côté, Krleža toute sa vie créative - de 1913 à 1967 - écrit, change, augmente sa Salomé ; toutes les contradictions existentielles sont tel un trésor déposées dans Salomé. C’est l’heure de juxtaposer les deux œuvres, pièces de théâtre, aussi bien vis-à-vis des auteurs que du temps, de l’époque de la publication et du nôtre.
En publiant ces deux pièces simultanément (et cela en trois langues : le croate, l’anglais, le français, les traducteurs Robertino Bartolec, Yves-Alexandre Tripković, lord Alfred Douglas), l’intention est de présenter jusqu’aux extensions ultimes les rapports qu’entretiennent ces deux textes. Et non seulement d’un aspect de parallèles philologiques vu qu’ils partagent le même cadre (la légende de Salomé et la décapitation de Jean le Baptiste), mais tout autant de celui de la transformation du même modèle structurel dans la perspective du zeitgeist. A ce propos, l’évaluation des pièces est partagée sur ces deux aspects. Car il est bien apparent que les auteurs avaient à cœur d’isoler subtilement la crédibilité narrative des limites et les manières du genre (essai néotestamentaire) pour pouvoir par leurs propres esprits et celui de leur époque généraliser l’imaginaire - par le biais du récit qui vraisemblablement offrait la mise en ambiance et le développement scénique ainsi qu’une continuité dans le style pour une intégration artistique efficace de l’aura personnelle tout comme celle de la génération. Needless to say, la Génération ! Qui plus est, avec Salomé et Jean le Baptiste apparaît immanquablement un puissant courant catalyseur en mesure de porter avec force l’intrigue traditionnellement (d’une manière intégrative) ancrée et cela jusqu’à un certain gain de l’expérience, en communication suggestive avec toutes les controverses du XXIe siècle. Nombreux sont les points qui favorisent ces pièces en tant que textes éternellement durables et actuels, mais l’attention est avant tout assurée par Wilde et Krleža en tant qu’écrivains de pedigree. Aussi bien ici que dans toutes les autres œuvres, ils disposent d’une thèse solide sur le phénomène auquel ils se consacrent, exposent avec fluidité les propriétés cumulatives de l’intrigue, avec aisance cimentant la direction persuasive du récit auquel est avec économie servie toute l’excentricité des arguments de cette relation entre Salomé et Jean le Baptiste. Incontestablement, ce qui rend le texte encore plus attrayant est que l’argumentation, ils la reflètent à travers les anecdotes démonstratives de leur propres expériences. Les émissaires de la perfection littéraire par la magie linguistique dépassent et élargissent le modèle initial et face au lecteur (et le spectateur du théâtre) ouvrent de nouvelles dimensions psychologiques et sociologiques (et spirituelles) de la société, dénichant de nouvelles artères aussi à l’intérieur des insondables labyrinthes de leurs caractères uniques. Bref, éclairant l’essence-même de leurs propres métamorphoses et celles de la société. Ils ont mis en scène le privé, l’intime, tout comme l’hypocrisie de la vie publique, dans un monde d’où a été chassée la miséricorde, car la finale se résume (littéralement !) en une décapitation.
Par le cierge biblique initial, Wilde/Krleža donnent une leçon de l’histoire qui ne pulse pas dans la simplicité d’un livret de répétition religieux. Même si nés au XIXe siècle (1854/1893), leurs préoccupations par de grandes idées et tentatives de trouver de l’ordre dans le chaos de l’existence sont le déclencheur de l’inspiration qui s’est ensuite propagée sur l’immense terrain historique, l’avalanche de la culture, de la politique, de la psychologie. C’est un carambolage de thèses nouvelles, discernements, déploiements d’événements convertis dans notre stade temporel - le troisième millénaire. Le foyer de Salomé et Jean le Baptiste est toujours là, sauf que le puzzle est celui d’un autre discours. Salomé avec sa pulsion libidinale divertissante du quotidien dénuée d’inhibitions morales et les activistes enclins à la première occasion de troquer la voie révolutionnaire pour une fluidité lucrative avide et égoïste, pendant que le typhon apocalyptique bourdonne mortellement à tout le monde - tchhop, tchhop - démontant et noyant les têtes - n’est-ce pas la raison de cet éclectique océan dystopique dans lequel le XXIe siècle patauge tel un gamin privé du harnais de sécurité ? C’est pourquoi l’apostat d’une singulière zone autonome de réflexion et de discernement au sein de la grosse machine est nécessaire. Audacieux, qui ne se soucie pas de l’émail du mainstream, l’individu déterminé à projeter l’humain loin de l’usure des piles de la matrice déshumanisée, celui qui transformera l’individu insignifiant du système matériel sans âme en authenticité. L’homme. Doté d’une tête pensante sur ses épaules. Avec un cou capable de résister à n’importe quelle torture venant aussi bien de la gauche que de la droite, de n’importe où ! Salomé/Saloma d’Oscar Wilde et Miroslav Krleža est un formidable testament littéraire de deux monstres sacrés de la littérature européenne et mondiale…
www.modernist.hr
 

 

Saturday, June 18, 2022


 

 

[#17. "Galerija na otvorenom"]
U Centru Poje (Korzo) tijekom manifestacije "Dani dvorišta u Varaždinu"
(25. lipnja, od 10 h do 23 h) organizira se program:
"Pop-kulturne refleksije Oscara Wildea – u glazbi i spotovima"

 
 

 
U SKLOPU PROGRAMA HRVATSKA (JAVNA!) PREMIJERA KRATKOG FILMA DAVIDA BOWIEJA "THE IMAGE" (1969) – INSPIRIRAN ROMANOM "SLIKA DORIANA GRAYA" (20:30 h)
Od 10 h do 23 h izložba crteža, slika, fotografija i karikatura Oscara Wildea. Također, na uvid svim posjetiteljima ponuđene su i knjige Oscara Wildea, kao i izložba najuglednijih svjetskih rock i pop časopisa (Mojo, Uncut, New Musical Express...)
 
 https://www.youtube.com/watch?v=LIhtZZyLzlQ
 
Prošlogodišnji "Dani dvorišta" u Centru Poje pokazali su koliko je kulturna javnost u Varaždinu naklonjena umjetničkim manifestacijama najviše razine (koje unatrag gotovo dvije godine postaju rijetke ili u potpunosti nestaju s itinerara umjetničke ponude Grada). Naime, tada je postavljena izložba umjetničkih djela s tematom Franza Kafke. Na sam rođendan Franza Kafke (3. srpnja) u dvorištu središnjeg gradskog trga (Trg kralja Tomislava 4, Korzo) u organizaciji i participaciji svih dionika Centra Poje (Modernist nakladništvo, Književni salon Korzo, Steel & Meat bar, CD Shop) – kreirana je art-enklava u potpunosti fokusirana na lik i djelo jednog od najvećih europskih pisaca, Franza Kafke. Tradicija se nastavlja.
Ove godine ta jedinstvena urbana umjetnička enklava ugostit će (između ostalog, ugodnom klupskom atmosferom i raznovrsnom gastronomskom & beverage ponudom Steel & Meat bara) lik i djelo ponajvećeg irskog pisca Oscara Wildea – s naglaskom na njegove refleksije unutar žanra pop-kulture, glazbe i video spotova. I to sve u korak i skladu s 'varaždinskom kulturnom godinom 2022.' kojoj je partner Republika Irska kao službeni pokrovitelj ovogodišnjih Varaždinskih baroknih večeri.
Oscar Wilde je u viktorijanskom devetnaestom stoljeću neupitno bio pop-ikona, uopće, bio je prva globalna inačica onoga koji baštini koncept da se naizgled frivolnim (popističkim) društvenim i kulturnim podnescima može odavati najdublju ozbiljnost, izvornost i estetiziranost. Razumljivo je stoga da ključne stvaralačke kategorije stoljeća nakon njega (eklektični složenac svih pop i rock obrazaca) koriste Wildeovu prudenciju ishodišnom točkom, lucidnim srastanjem ka stihotvorenju i adrenalinskoj glazbenoj naraciji. Nema respektabilnijeg pop/rock ansambla ili izvođača koji Oscara Wildea ne drže direktnim motivatorom, inspiracijom, idolom te uzorom. Dapače, pripremljeni program "Pop-kulturne refleksije Oscara Wildea – u glazbi i spotovima" za "Dane dvorišta" to će koncepcijski atraktivno i zamašno pokazati. Jer svaki put kad se pop-skladbu htjelo sofisticirati do raskošne harmonije i poliranog veza elegancije i sarkazma u tekstualnim vinjetama (podalje konfekcijskih izvođačkih/produkcijskih sintetičnosti i depriviranih rebelijanskih refrena poštapalica) – posezalo se za Oscar Wildeovim literarnim i dendističkim legatom. Uostalom, i jedna od najvećih pop ikona David Bowie (rodonačelnik art-rock iskaza) svoj prvi značajniji kreativni izlet u svijest javnosti upravo ima kratkim spotom/filmom "The Image" iz 1969. godine – i tim se djelom inspiriranim romanom "Slika Doriana Graya" otvara program "Pop-kulturne refleksije Oscara Wildea", što će ujedno biti premijerna hrvatska (javna!) projekcija tog ranog Bowiejevog oprobavanja vlastitih umjetničkih afiniteta. A Bowie fokusiranost na Wildea razvija predano te potpuno i kad je već realiziran te priznat/slavljen umjetnik; 1979. izravno traži da video spot za hit-singl "Look Back in Anger" ponovno vizualno analizira i citira roman "Slika Doriana Graya". Taj slijed video priloga u programu "Pop-kulturne refleksije Oscara Wildea – u glazbi i spotovima" s Wildeom kao motivom nadalje (u nizu) istovjetno nadahnuto i čuveno prate U2, The Smiths/Morrissey, The Beatles, The Libertines/Peter Doherty, Pulp, AIR, The Rolling Stones, Pet Shop Boys. Elton John, Bauhaus... ...
Posebna vrijednost programa je i izložba crteža, slika, fotografija i karikatura Oscara Wildea. Također, na uvid svim posjetiteljima ponuđene su i knjige Oscara Wildea, kao i izložba najuglednijih svjetskih rock i pop časopisa (Mojo, Uncut, New Musical Express...). Sve zajedno, ovo je bez sumnje do danas najznačajniji i najveći hrvatski prilog upoznavanju i predstavljanju umjetnosti Oscara Wildea – koja danas, više nego ikad, savršeno involvira u suvremeno. Uistinu, ovo je varaždinski pledoaje povratku urbanoj učtivosti, pleziru kvalitetne glazbe, poezije, proze, okretanju noblemanskim civilizacijskim indikatorima...
Organizatori: Modernist nakladništvo, Književni salon Korzo, Steel & Meat bar, CD Shop
Centar Poje (Korzo): "Pop-kulturne refleksije Oscara Wildea – u glazbi i spotovima", 25. lipnja, od 10 h do 23 h.
Danas najznačajnija umjetnička manifestaija u Varaždinu, "Galerija na otvorenom", nastavlja se u srpnju.
www.modernist.hr
Facebook: Modernist nakladništvo


 

Esej povodom predstavljana romana za djecu i mlade

"Kraljevstvo odvažnih" Petre Kudelić

 


 

Prva knjiga mlade varaždinske autorice Petre Kudelić (novelistički povezane četiri priče za djecu i mlade pod skupnim nazivom "Kraljevstvo odvažnih") nagoviješta pripovjedački talent koji svojim pisanjem umije ponuditi brojne mogućnosti odčitavanja simboličnih i alegorijskih situacija koje nose likovi ili cjelokupna fabula. Što je kod izdanja za djecu i mlade - obično fantastičnih narativnih struktura, višeznačnih zapleta, nadnaravnošću impregniranih junaka... - žanrovski korijen, formativna draž i životnost tog spisateljskog modela. Dakako, spomenuti književni rukavac ima derivativnost, oslanjanje na motive preuzete iz povijesnog inventara, duge tradicije basni i bajki – i to se uspostavljanje veze sa svjetskom literarnom baštinom izdanja za djecu i mlade intencionalno osjeća u "Kraljevstvu odvažnih" (uporaba vila, sova, čudesnih šuma, dobrih ili naopakih prinčeva ili kraljeva...), no Petra Kudelić izvornim, i aktualiziranim, pristupom daruje slavnim umjetničkim prauzorcima vlastite i plemenite varijetetne osobine, potvrđujući svoj prvijenac autorski perspektivnim doprinosom kanonu.

Ono što je iznimno privlačno u pletenju mreže zbivanja u "Kraljevstvu odvažnih" upravo jest u varijetetu topike i prosedea inače susretanih u kanonu bajke i basne. Odnosno, prepoznatljiva struktura Petri Kudelić je poslužila za suvremenije odnose, pridonijelo joj je isticati ovodobniju dimenziju osobnosti i problematiku autentičnih izazova pred djecom i mladima. Svakako, odlomke "Kraljevstva odvažnih" krase arhaični dvorci, palače, krune, tronovi, prijestolja, dvorjani i paževi..., međutim Aleksandar, Eliza, Jakov, Erik, Kristijan, Rebeka, Laura, Nikola, Glorija, Mihael, Viktor, Anabela... naši su suvremenici, dijelimo zajedničku crtu suočavanja s nevoljama i predrasudama koje treba pobjednički nadići, ako treba i kršeći pravila da se ostvare nezamislive (bolje!) stvari. "Kraljevstvo odvažnih" nudi alternativu nove generacije djevojčica i dječaka - mladih - koji se usuđuju biti neustrašivi za bolje i dobro svih. Dakle, arhaična geneza koncepta književnosti za djecu i mlade ima svoje oznake u "Kraljevstvu odvažnih", ali svaka od četiri priče naznačuje distinktivni senzibilitet, novu svijest o prirodi i funkciji takve publicistike u današnje vrijeme. Deskripcijama, u sižejnoj organizaciji teksta nedvojbeno primjećujemo konotacije, poredbe koje upućuju na razna mjesta priznate povijesti dječjih novela ili romana, no to su potkodovi s kojima autorica lakše sklada svoje poruke o izazovima današnjice. Izravnije rečeno, Petra Kudelić zna da je u književnosti moguće istaknuti fatalitet zbivanja i događanja koji u samom životu, neposredovanim iskustvom, prolaze kolektivnim nehajem i ravnodušnošću, premda su izrični faktori (i) dehumanosti, i da to podcrta, u svakodnevno svojim spisateljstvom uvlači fantastičnost (bajku – budući da je stilski, obzirom i na vlastitu dob, odlučila inklinirati mlađoj čitalačkoj publici). Stoga, glavnim radnjama po poglavljima zaplet enkodirano otkriva: "Bijela haljina" - ljubav ne poznaje staleške ograde, "Ledeni oganj" - svatko je vrijedan i svatko od nas ima poseban dar koji treba prepoznati i podržati u cijelosti, "Šumska koliba" - volja, upornost, odanost kao velike vrline, "Sova i grm" - i kad su okolnosti beznadne, one su takve samo iz razloga da dobrota u nama i drugima još više zasja. Upravo su ovo okosnice prema kojima procjenjujemo karakter osobe, ali se u njima zrcali i osobina cjelokupnog društva. Iskrenost, altruizam, pravednost, znatiželja, kreativnost, poniznost..., najbolje je od univerzalnih ljudskih osobina i prigrljene su glavnim junacima "Kraljevstva odvažnih". S njima autorica poručuje da nismo bespomoćni i sami pred životnim prijeporima i da svatko od nas svojim odlukama može utjecati na svoju, ali i sudbinu drugih ljudi. Znači, iako nam sam pojam nevolje sugerira nešto neugodno i rizično, činjenica je da u svakoj nevolji imamo priliku za rast kao pojedinci i kao zajednica (svaka priča završava sretnom konsolidacijom pojedinaca i kraljevstva generalno). Naime, nevolja je situacija u kojoj se učimo prilagođavati na promjene koje ona nosi, što nam omogućava prije svega razviti nove vještine za suočavanje s teškoćama, da budemo snažniji, otporniji, sigurniji u sebe i povezaniji s bližnjima i najdražima. S "Kraljevstvom odvažnih" prilika je najmlađim čitateljima osvijestiti taj dar, jer sve napisano vrijedne su poruke i iskustva koja se mogu integrirati u život i uporabiti u budućim situacijama. Autorica pokazuje najmlađima kako se adaptivno nositi s krizama i doprinijeti dobrobiti svekolike zajednice. U svojoj knjizi Petra Kudelić spretno povezujući spisateljsku maštu s praktičnim činjenicama - anegdotalne zgode s realnim dvojbama za razmišljanje - navodi (mladog) čitatelja doista u sebi potaknuti ono najbolje. Ne samo da će tako čitatelj osnažiti sebe i učiniti svoj dan radosnijim, animirat će i promjene u obitavalačkoj okolini (jer, konačno, svatko od nas princ je i princeza svoje male kraljevine što žudi za srećom i boljitkom). A uz dovoljno radosnih pojedinaca koji gaje univerzalne ljudske odlike i društvo će se promijeniti, ugledati ka humanističkim krepostima. "Kraljevstvo odvažnih" poticajno, relevantno, iskušava, provjerava, razlučuje, razjašnjava znanje, perspektive, uvide svojih junaka u stremljenju prema tom cilju. Četiri uzbudljiva poglavlja obratima, prevratima stopila se u autentičnu i napetu priču o ljubavi, hrabrosti, ljudskosti – otvarajući nam vrata nekog drugačijeg poretka stvari, predodžbe o životu.

Autorica je svoju ispovijed prenijela najčešće dijaloški, kratkim i efektnim konverzacijskim opisima iznoseći misli i osjećaje likova. I tim se britkim epizodnim govornim rečenicama izmjenjuju iskustva i dojmovi te gradi svaka priča, što ne samo da ne ometa tvorbene potencijale dotičnog poglavlja, nego je kadra još dinamičnije pobuditi emocije i podariti trenutak čitalačkog ispunjenja. Uz pozitivnu i zaigranu atmosferu djeca i mladi će prezentirane situacije pogledati iz aktivnije perspektive, djelatnije svojim likovima pronalaziti rješenja za vlastite izazove odrastanja. To jest, priču će doživjeti bližom i asocijativnijom, umjetničkim resursom za ojačavanje tijekom kakvog možebitnog vlastitog duela s kriznom situacijom, gradeći empatiju, solidarnost i brigu jednih za druge, u skladu i poštovanju. S tim u vezi, "Kraljevstvo odvažnih" ima i slikovnu sastavnicu, jer naročito dobar i sveobuhvatan zapis može život iz slova i rečenice ravnopravno plodotvorno prenijeti do bojanke i kista (autorica ilustracija je Sunčica Tavrić). (Robertino Bartolec)

www.modernist.hr
Facebook: Modernist nakladništvo

Monday, May 30, 2022


 


 

Dodjelom književne nagrade "Mladi Krleža 2022." službeno je otvoren novi ciklus natječaja "Mladi Krleža 2023." (za pisce/rukopise autora Varaždinske i Međimurske županije do 35 godina) 👍

Slavljenički i svečano u Gradskoj knjižnici "Metel Ožegović" (Varaždin, 20. svibnja 2022.) dodijeljena je nagrada (objavljena/publicirana knjiga rukopisa koji je stručni žiri izdvojio najboljim u konkurenciji 15 pristiglih djela) varaždinskom autoru Filipu Svetecu za proznu zbirku kratkih priča "Putevima krijesnica". Uz gostima/ljubiteljima kulture čitanja i pisanja punoj konferencijskoj dvorani knjižnice "Metel Ožegović", službeni dio programa predstavljanja laureata Filipa Sveteca stručnim obrazloženjem nagrade i čitanjem dijelova rukopisa te glazbenim intermezzom činili su Robertino Bartolec, dr. sc. Kristina Slunjski, Jagoda Kralj Novak, Vida Dodigović. 
 
 https://www.youtube.com/watch?v=D5VbovGUr7s
 
Time je [nakon uspješnog prošlogodišnjeg premijernog uručivanja nagrade "Mladi Krleža 2021." autorici Kristini Slunjski za rukopis "Anatomija ljudskosti", što je uopće (povijesno!) po prvi puta da se književnim natječajem suportira, potiče, nagrađuje (i to tiskanom knjigom!) spisateljsko stvaralaštvo mladih sjeverozapada RH] službeno/javno raspisan novi (ciklus 2023.) književni natječaj za neobjavljene rukopise mladih autora (do 35 godina iz Varaždinske i Međimurske županije) koji literarno (umjetničko-kreativnim diskursom) progovaraju o suvremenosti, stvaralački i tematski analiziraju aktualnost u najširem smislu tog pojma (kulturno, društveno, ekološki, civilizacijski...).
Ovaj natječaj u organizaciji Modernist nakladništva i Književnog salona Korzo, posve izvjesno, nemjerljiv je doprinos kulturi čitanja i značaja knjige te literarnog stvaralaštva u mladih (u dva zaključena ciklusa od početka raspisivanja natječaja 2020. godine u konkurenciji je ukupno bilo gotovo tridesetak rukopisa).
Novi ciklus natječaja otvoren je od 21. svibnja – "Svjetski dan kulturne raznolikosti",
rok zaprimanja rukopisa 01. 10. 2022.
U izbor ulaze djela (autora do 35 godina iz Varaždinske i Međimurske županije):
prozna (romani, novele, priče, polemike, eseji), pjesnička, dramska, knjige fotografija/grafika/stripova (uz uvjet naracije vizualnom sadržinom). Knjige mogu biti pisane na standardnom hrvatskom jeziku, kao i na hrvatskom kajkavskom jeziku.
Prva nagrada uključuje tiskanje/publiciranje knjige izabranog rukopisa.
Rukopisi se šalju (pravim imenom i prezimenom, bez šifre) na:
korzo@infokorzo.com / modernist@modernist.hr
Facebook: Modernist nakladništvo
 

 
 

Sunday, May 8, 2022


 Intervju - Robertino Bartolec povodom 

Svjetskog dana knjige 2022. (Varaždinska televizija):

https://www.youtube.com/watch?v=BPf3IW6xLl0





Povodom Svjetskog dana knjige, u "Noći knjige", na Korzu se organizirala projekcija kultnog filma "Fahrenheit 451" te izložba knjiga autora sjeverozapada RH (23. travanj 2022., 20 h, Korzo) Modernist nakladništvo i Književni salon Korzo povodom Svjetskog dana knjige (23. travanj - riječ je o simboličnom datumu u svjetskoj književnosti jer su toga dana 1616. godine umrli Miguel de Cervantes i William Shakespeare) organizirali su manifestaciju koja na prestižan način (projekcija kultnog filma te izložba knjiga) slavi čaroliju spisateljskog stvaranja i radost čitanja knjiga. Cilj programa je na atraktivan način potaknuti kulturu čitanja i uvažavanja knjige kao civilizacijskog i kulturnog dosega te dati poticaj razgovoru o statusu i važnosti knjige u suvremenom društvu. Dapače, ove godine nacionalno određena tema obilježavanja "Noći knjige 2022." je 'Knjiga kao prostor slobode'. Stoga, u okviru zadane teme #16. "Galerija na otvorenom" (u "Noći knjige") programom istražuje pojam 'slobode' u čitavoj lepezi njezinih mogućih značenja i manifestacija. Modernist nakladništvo i Književni salon Korzo (filmom te izložbom knjiga) jedini u ovom dijelu Hrvatske (od svih knjižara, antikvarijata, knjižnica, odgojno-obrazovnih i raznih drugih institucija kulture kao i svih ostalih prostora „prijatelja knjige i umjetnosti“) ponuđenim programom nastoje obilježiti "Noć knjige" prema određenoj temi: ukazati kako nam knjige pomažu proširiti granice našeg unutarnjeg i vanjskog svijeta, odnosno kako šire prostor slobode u nama. S tim u vezi projicira se film "Fahrenheit 451" (režiser François Truffaut) iznimno važnog i aktualnog sadržaja (nastao prema romanu Raya Bradburyja): Glavni junak (Montag-Oskar Werner) radi kao palitelj/vatrogasac knjiga unutar asocijalnog, izoliranog društva u kojemu su knjige protuzakonite zbog toga što se režim boji da mogu utjecati na razvoj neovisnog/slobodnog mišljenja. Zadatak "palitelja/vatrogasaca" je spaliti sve knjige koje pronađu i kazniti ljude koji ih tajno čitaju. Ljudi ovog društva, uključujući i suprugu (Julie Christie) glavnog junaka, žive kao zombiji, a obavještavaju se samo preko velikog kućnog ekrana, digitaliziranog interaktivnog monitora. Montag se zaljubi u svoju susjedu Clarissu koju upozna vraćajuči se s jednog "paljenja knjiga". Ona je jedna od tajnih čitateljica, pa i on ukrade knjigu i počne čitati. Kroz ovaj odnos on počinje preispitivati vladine motive za zabranu knjiga. Uskoro se i sam zaljubi u književnost i počne nabavljati knjige, no tada ga palitelji otkriju te mu dođu u kuću i spale sve knjige. Sam Montag se nađe u bijegu pred režimom i naposljetku utočište pronalazi u tajnoj koloniji ljudi koji pamte knjige na pamet i tako ih čuvaju za daljnje generacije... Iz navedene filmske fabule jasno je koliko ovaj kultni film korespondira s vremenom u kojem smo (ne zaboravimo, sa zagrebačkog repertoara upravo je disperziralo djelo "Евге́ний Оне́гин") a knjige koje su spaljene u filmu (aponirane ovdje u engleskom izvorniku prema filmu) sljedeće su: Don Quixote - Othello, the Moor of Venice - Vanity Fair - Madame Bovary - Le monde a coté - Alice's Adventures in Wonderland & Through the Looking-Glass - Gaspard Hauser - Robinson Crusoe - The World of Salvador Dali - Jeanne d'Arc - Life and Loves - The Weather - My Autobiography by Charles Chaplin - Les negres - Confessions of an Irish Rebel - The Ginger Man - Petrouchka - The Catcher In The Rye - The Moon and Sixpence - Lolita - David Copperfield - Mein Kampf - She Might Have Been Queen - Social Aspects of Disease - The Ethics of Aristotle - The Brothers Karamazov - The Sorrows of Young Werther - The Martian Chronicles - Plato's Republic - Fahrenheit 451 - Pride and Prejudice - Gone with the Wind - Animal Farm - No Orchids for Miss Blandish - Jane Eyre - Moby Dick - The Picture of Dorian Gray - The Adventures of Tom Sawyer - The Trial... Kako bi u danas - globalno - izazovnim vremenima za knjigu kao prostor slobode afirmirali stvaralačke aspekte suvremenog-humanijeg društva, pripremljena je i izložba knjiga/publikacija odnosno djela pisaca i autora sjeverozapada Hrvatske: Miroslav Klemm, Tomislav Ribić, Petrana Sabolek, Robertino Bartolec, Mladen Genc, Jagoda Kralj Novak, Dražen Cesar, Kristina Slunjski, Teodora Hublin, Petra Kudelić, Dragutin Pakšec, Vera Slivar, Speculum, Marin Vučić, Hrvoje Vančik, Tomislav Dretar, Sonja Delimar, Zdenka Čavić, Darko Foder, Filip Svetec, Nikola Majnarić Bač, Matilda Mance, Ivica Kliček... ... Gost Varaždinske televizije – Robertino Bartolec 
www.modernist.hr

Wednesday, March 2, 2022


 - esej povodom nove knjige Miroslava Klemma "Baština-Tu pokraj nas" -

  

 SEOSKA BAŠTINA-
resurs nove društvene kohezije

    Kroz stručnu i znanstveno iznimno potkrijepljenu mrežu poveznica Miroslav Klemm nastavlja seriju knjiga o arhitektonskim značajkama sjeverozapadne Hrvatske recentnim izdanjem “Baština – tu pokraj nas”. Evidentno, proučavanje odnosno jačanje osjećaja i osviještenosti za sve aspekte gradogradnje, dinamiku prostornih evolucija s polja artizma/dizajna kao i s polja sociologije/svjetonazora, simbiotički je résumé i suština ove već prilično obimne edicije. Dakako, pristupačnošću rafiniran stil i rijetka sposobnost da se kratkim, jezgrovitim i komunikativnim pasusima (uz fotografije) sverazumljivim opisima ispiše i približi najdublje te najsloženije fenomene graditeljske ostavštine Varaždina – krasi novu publikaciju kao i pet prethodnih (“Izgubljeni grad” 2010., “Nepoznato cvijeće Varaždina” 2011., “Stoljeća oko nas” 2013., “Varaždinski zvjerinjak” 2015., “Nepoznata lica Varaždina” 2018.). Uz jednu krucijalnu distinkciju. Dok dosadašnji niz pri čitanju (i gledanju!) upućuje na “skrivene” arhitektonske emerzije urbane panorame Varaždina, strogog centra grada te izvornog povijesnog estetskog kanona, “Baština” odmakom analitički ponire u seosku/ruralnu/zavičajnu riznicu Varaždinske županije kao nešto specifično o čemu se nedovoljno zna i(li) nedostatno brine. Dapače, u okvirima sveukupne kulturne baštine, konsenzus je, tradicijsko graditeljstvo predstavlja važan dio – koliko zbog svoje jedinstvenosti i neponovljivosti, toliko i kao svjedočanstvo opstanka u vremenu i prostoru. Međutim, i pored činjenice da su upravo tradicijski oblikovani prostori nekad predstavljali najveći dio naseljenog prostora Varaždinske županije uopće, autohtona arhitektura je prečesto u ime “suvremenosti” podcijenjena i izložena nepromišljenom kopnjenju/degradaciji. I zbilja, do ove knjige Miroslava Klemma o toj temi (ovdje) još nitko nije progovorio na način da kontekstualizira i locira gradbeni opus. A period koji obuhvaća pojavu knjige (2022. godina) predstavlja domovinski najizazovniji trenutak, jer kurentnim popisnim rezultatima (maltene pola milijuna ljudi je manje u ovoj zemlji od posljednjeg registra stanovništa, uz statistički faktor da je selo u Hrvatskoj doslovno u iščezavanju od naraštaja) nacionalno smo kompromitirani baš u svom intimnom bitku, u autohtonosti, što izloženu tematiku “Baštine” čini u potpunosti aktualnom i potrebitom.

    Premostiti te ekstremne depopulacijske uzmake znači obasjati i reaktualizirati lokalne karakteristike jer to je u punini povijesnog značenja (duhovnog, kulturnog, umjetničkog, baštinskog) licenciran valorizator i jamac kontinuiteta autentičnosti vrela cjelokupnog ozračja identitetskog korpusa.
Svjestan navedenih implikacija - temeljito informiran i izvrsno upućen u materiju o kojoj piše, a ujedno eruditski educiran specifičnom autorskom interpretacijom napraviti navode i detalje podložnima najširoj čitateljskoj publici - šesta knjiga Miroslava Klemma u arhitektonskoj kolekciji obiluje pokazateljima s etnonima u kojima sam boravi i foto-bilježi. To osobno (nekabinetsko) sučeljavanje čini knjigu gotovo pa kapitalnim istraživačkim djelom, relevantnim okvirom za svako buduće znanstveno ispitivačko studiranje kompleksnih i često historijski zamršenih odrednica vezanih za hrvatsko selo, za prostor i vrijeme izvjesno mitskih silnica, gdje su kulminirali brojni narativi koji su nerijetko znali eskalirati u periferne ali zato ne manje kuriozne regionalne stereotipe. Zbog toga Miroslav Klemm u “Baštini” u što širem luku (... Biškupec, Črnile, Gojanec, Podrute, Presečno, Varaždinske Toplice, Tužno, Stažnjevec...) zaokružuje motive koje obrađuje, naravno naslućujući kako će ih danas-sutra nadograđivati i drugi autori, divergentnih estetsko-idejno-teorijskih afiniteta. Otuda mu je ambicijom dati objektivan rakurs, trenutno viđenje stvari koje će biti premisom jednog velikog mozaika o dobu, ostavštini i ljudima – tu pokraj nas. Polazeći od pretpostavke da se čuvaju sjećanja jednog naroda (i) usmjeravanjem pogleda na arhitekturu, omogućava savršenu rekonstrukciju identiteta. I Varaždinska županija je u tom pogledu perfektan sistematizacijski poligon jer iz svoje prošlosti nudi primjere velebnih razmjera, koji nisu uvijek idilični, ali su bogati idejama, obilježjima, ornamentima. Istina, stanje jest kakvo imamo: zubom vremena prevladavaju vizualno objekti znatno konfliktne razine strukturalne nekonsolidiranosti, funkcionalne deplasiranosti, loše supstandardne forme, svenaokol vegetacijske razbarušenosti, u fazama nužnog rezbarskog, rekonstrukcijskog, restauratorskog, zidarskog, lakirskog retuša. No autor razumije da većina tih kuća izvorno ionako ima konkretnu konzervativnu namjenu (toplina zajedničkog doma), međutim istovremeno briljantno plasira u objašnjenjima svaku partikularnost okolnog prostora/prirode, svjesno tempiranu težnju virtuoznosti i dekorativnosti, čistoću i preciznost obiteljskog patosa i sentimenta, pri čemu se osjeća, prodirući iz najdubljih vremenskih matrica, jedinstvena kulturalna gramatika. U isti mah panoramski i intiman portret sela, oronulim kućama, zapuštenim vilama, pauperiziranim kletima, skrhanim kolibicama... ispisan je vlastiti osjećaj pripadnosti mjestu i povijesti, patrimonium koji treba revitalizirati, kad svaki potok isključivo od izvorišta prema bliskim rijekama i dalekim morima teče, noseći permanentno i nepatvoreno do konačišta svoju esenciju, svoj telos...

    I nije se teško složit s Miroslavom Klemmom, seoska ostavština najljepši je, najromantičniji - mada najzapušteniji - biser Varaždinske županije. Uostalom, sve više sazrijevaju tendencije u smjeru uređenja i ponovnog vraćanja u život tih zavičajnih gradbenih krajobraza, da se te nekad skromne ali prekrasne seoske rezidencije fasadno preurede, renoviraju, novim sadržajima vrate u život kao imidž destinacije. Iako su okućnice zarasle u korov, sama pročelja sve više preuzimaju biljke penjačice, ruinirane žbuke hlade sjene visokih trava i stabala, kroz deklasirane prozore u unutrašnjost uvlače se mraz, studen, kiše i vjetrovi, ti se temelji, zidnice i krovišta bez obzira na dekade i stoljeća i nadalje vrlo dobro drže i svjedoče o kvaliteti gradnje – drugim riječima, stameni su zagovornici karaktera te integriteta. Umjesto da nostalgijom gledamo spektar fotografija kao kulise bez duše i žive atmosfere, one su, sada više nego ikad, mjesto za iscjeljivanje, za ponovno nalaženje ljubavi, razloga, prema sebi, drugima, prirodi..., inspiracija i točka za novu kreaciju. Zaista, u osnovi treba minimum adoracije naspram naše hereditarnosti da seoske sadržaje tankoćutno uredimo/vratimo izvornim koncepcijama, određenjima, strukturama, oblikovanjima, namjenama... Stvarajući u Varaždinskoj županiji izvan urbanih centara impresivan ruralni historicistički perivoj, mjesto ekološke, poljoprivredne populacijske rekuperacije. Nauštrb iseljavanja i iščezavanja generator i resurs nove socijalne kohezije, organiziran prostor dobrodošlice, zdravlja, okupljanja, druženja.

    Ovom knjigom Miroslava Klemma plemenita poruka je jasna: suočeni s nizom okolnosti koje ugrožavaju opstanak legata, baštine ruralnih područja (depopulacija, odsustvo tradicionalnih materijala, zanata i vještina, nedostatak sredstava i mnogi drugi), moramo snaći načine očuvanja koji će, s jedne strane, osigurati zaštitu autentičnosti, a s druge omogućiti korespondenciju sa suvremenim zahtjevima života – čineći ta područja ponovno atraktivnima za radost i podstrek, ali i za investiranje i turistički održivi razvoj.
(Robertino Bartolec, veljača 2022.)

“Baština-Tu pokraj nas", autor Miroslav Klemm

Modernist nakladništvo, 104 str., 80 fotopriloga u boji, šivani uvez, ISBN: 978-953-7281-69-4, cijena: 80,00 kn, www.modernist.hr


 Književni natječaj "Mladi Krleža" 2021./2022.

 

Prosudbeni žiri – na Natječaju za neobjavljene rukopise mladih autora iz Varaždinske i Međimurske županije (do 35 godina), koji literarno (umjetničko-kreativnim diskursom) progovaraju o suvremenosti, stvaralački i tematski analiziraju aktualnost u najširem smislu tog pojma (kulturno, društveno, ekološki, civilizacijski...) – prvom nagradom izdvojio je prozni rukopis

"Putevima krijesnica";
autor Filip Svetec

Prva nagrada uključuje tiskanje/publiciranje knjige izabranog rukopisa.
Svečana dodjela nagrade/knjige organizira se na

Svjetski dan kulturne raznolikosti

(21. svibnja); kad se raspisuje i novi ciklus natječaja 2022./2023.

Zahvaljujemo svim kandidatima!
www.modernist.hr